POLITIČKI ANALITIČAR JASMIN MUJANOVIĆ: SNSD i HDZ BiH su politički blizanci, Trojka se ponijela veoma nekorektno prema…

Mislim da se Čović plaši da na neki način ne dođe do obnove dijaloga između, iako mi je to vulgarno tako pričati, ali reći ću – “političkog Sarajeva” i “političke Banjaluke”.

Politički analitičar Jasmin Mujanović za N1 je komentarisao aktuelna dešavanja na političkoj sceni u Bosni i Hercegovini. Mišljenja je da vlast, pa i trenutne stranke koje su u opoziciji u BiH trebaju pregovarati s opozicionim strankama u Republici Srpskoj, a ne sa HDZ-om BiH i Draganom Čovićem jer je on, kako kaže, blizanac Milorada Dodika, predsjednika RS.

Ministri vanjskih poslova EU danas raspravljaju o odnosima EU sa partnerima na zapadnom Balkanu, prije svega u Bosni i Hercegovini, ali i Srbiji. Mogu li međunarodni zvaničnici otkočiti procese i započeti rasplet bh. krize?

Za pohvalu je što BiH trenutno uživa veliku podršku na međunarodnoj sceni, ali moram reći da je velika odgovornost na institucijama BiH hapšenje Milorada Dodika, predsjednika Republike Srpske i njegovih kolega. Mislim da je na neki način neodgovorno, naivno pa čak i štetno sa perspektive državnosti BiH očekivati da će neki stranac hapsiti nekoga ko primarno ruši ustavni poredak ove države. Dakle, možemo mi u nekom taktičkom smislu razgovarati o tome kako da dođe do saradnje SIPA-e i EUFOR-a ili nekih drugih agencija, ali primarna odgovornost treba biti na institucijama BiH. Mora se naglasiti da nam niko sa strane neće pomoći ako mi nismo u stanju sami sebi pomoći.

U tom fonu je bila i jučerašnja poruka visokog predstavnika Christiana Schmidta koji je učestvovao je na Diplomatskom forumu u Antaliji, odakle je naglasio da svi treba da poštuju institucije Bosne i Hercegovine. Je li Schmidt izgubio na snazi odlaskom bivšeg američkog ambasadora u BiH Michaela Murpheya?

To je sasvim očigledno. Sve ono što se dešavalo tokom mandata prethodne američke administracije je bila ogromna podrška za Schmidta. Sve one intervencije koje su se desile pogotovo ona 2022. godine koja je bila i štetna, ne bi se zapravo mogla desiti da Schmidt nije imao podršku Murpheya, odnosno, tadašnje američke administracije. S jedne strane, čini se i jeste tako da je ovo ogromno licemjerstvo Schmidta da u jednom momentu može intervenisati na jedan najgrublji i najvulgarniji način. Doslovno mijenja način na koji se broje glasove tokom izbora 2022. godine, a ovdje kada je otvoreni napad na ustavni poredak BiH on sjedi skrštenih ruku i stavlja odgovornost na institucije BiH. Daleko od toga da se ja ne slažem s njegovom konstatacijom, odgovornost jeste na državnim institucijama, ali Schmidt svakako nije van kritike u ovom trenutku.

Prošle sedmice u Mostaru održan je sastanak rukovodstava HDZ-a BiH i stranaka Trojke. Bez najave sastanka u Banjaluci, gdje bi im se trebala pridružiti opozicija iz RS. Je li upitna prekompozicija vlasti u BiH zbog izbornog zakona o kome u Federaciji BiH nema dogovora? Hoće li HDZ uspjeti isposlovati ovaj izborni zakon u ovoj krizi i to na osnovu vlastite želje i kako njima odgovara?

Ne možemo reći da nije bilo nikakvih pomaka ako uzmemo upravo u obzir ovu intervenciju Schmidta iz 2022. godine. Nije ispunjen uslov HDZ-a, ali jeste veliki dio onog što su oni zagovarali pogotovo što se tiče Doma naroda. A ove njihove fantazije koje se odnose na Predsjedništvo BiH moramo istaći jedan važan problem, a to je da nema nikakvih relevantnih presuda u smislu njihovih političkih interesa, sve one su vezane za presude Evropskog suda za ljudska prava od Sejdić-Finci do Kovačević pa nadalje. Nažalost, sve se na kraju svodi na političku moć. Sasvim je očigledno da su SNSD i HDZ BiH politički blizanci. Meni je strašno krivo što se u ovom momentu vladajuća Trojka ponijela veoma nekorektno prema opoziciji u RS-u koja je zauzela jedan veoma principijelan stav u cijeloj ovoj političkoj krizi. Realno da nismo čuli stavove iz PDP-a i SDS-a i danas ih čujemo u vezi politike koju provodi Milorad Dodik, mi bismo vrlo vjerovatno imali neko kvazi ratno stanje u BiH. Bilo bi važno u ovom momentu sa strane pojedinaca iz Trojke, ali i na DF i SDA da se okrenu prema tim ljudima i pokušaju riješiti stvari na jedan ozbiljan način i da se proba riješiti ova situacija. Ovo što se radi sa HDZ-om je toliko neodgovorno i šokantno. Isto kao da kažete da u ovom momentu nećete pričati sa Dodikom, ali hoćete sa Nenadom Stevandićem. Dragan Čović je maltene jedna te ista stvar kao Milorad Dodik. HDZ je “hrvatsko” krilo SNSD-a i to pod navodnicima kažem jer insistiram na tome da Čović i HDZ apsolutno ne predstavljaju nacionalni interes Hrvata u BiH.

SDA je izbačena iz vlasti, sada i SNSD. Je li HDZ BIH sljedeći ili je ta stranka ipak nedodirljiva?

Mislim da se Čović plaši da na neki način ne dođe do obnove dijaloga između, iako mi je to vulgarno tako pričati, ali reći ću – “političkog Sarajeva” i “političke Banjaluke”. To je očigledno jedna velika opasnost po Čovića i mislim da bi to mogao biti jedan od najpoželjnijih scenarija koji bi se trebao desiti jer mislim da su svi preduslovi pred nama i da bi se vlast iz Sarajeva trebala odvažiti i na takav način razgovarati sa kolegama iz Banjaluke i da se konačno riješimo tog problema Dragana Čovića. Insistiram na tome da je Dodik pred samim krajem političke karijere i nije upitno da li će on biti smaknut sa pozicije već je samo taktičko pitanje na koji način će se to desiti.

Njemačka ministrica za Evropu i klimu, Ana Lührmann proglašena je personom “non grata” u RS. Sve se desilo dan nakon sankcija koje je Njemačka skupa sa Austrijom uvela Dodiku, Stevandiću i Viškoviću. Više od 10 posto ukupnog izvoza iz Republike Srpske u prošloj godini je išlo prema Njemačkoj… Ugrožavaju li taj privredni bilans ovakvi politički potezi?

Režim Dodika u Banjaluci je u slobodnom ekonomskom padu i to nije upitno, ali jeste to da li pojedini politički akteri u Sarajevu imaju političku moć da dovede tu priču do kraja. Ne mogu zamisliti nijedan scenarij u kojem Dodik pada sa vlasti, a da to nema ogromne kataklizmičke posljedice po Čovića. Apelujem doslovno na lidere u Sarajevu da shvate da je nemoguće doći u bilo koju situaciju da ćete vi moći rušiti Dodika, a dogovarati se sa Čovićem. Dakle, mnogo lukavije bi bilo da se punom snagom krene sa pregovorima s opozicijom iz RS-a nego da se bave Čovićem, njegovim legitimnim predstavljanjem i drugim floskulama.

Zanimljiv slučaj je i dug Republike Srpske prema slovenačkoj firmi Viaduct u iznosu od 110 miliona KM koji se svaki dan se uvećava za 9000 eura, za koji ministar finansija Srđan Amidžić smatra da ga treba platiti država. Danas je Nermin Nikšić, premijer Federacije BiH uložio veto na Fiskalnom vijeću BiH čime se odbija mogućnost otplate ovog duga raspodjelom dobiti Centralne banke BiH. Ovaj dug će se povećavati, ko će ga na kraju platiti?

Iako sam često kritičan prema Nikšiću, u ovom kontekstu ovo je korektan potez. Ukoliko se mora doći do nekog pravnog slučaja da se BiH mora dogovarati sa zvaničnicima u Sloveniji to je uredu, ali u ovom momentu je važno dovesti režim u Banjaluci do finansijskog kolapsa. Ako je potrebno da se u ovom momentu mora nabiti dodatni dug državi to je sasvim normalno u političkom smislu, a u finansijskom nije idealno, ali to će dodatno biti otežavajuće na Dodika. BiH je odgovorila na sve ove izazove, ali u realnim okolnostima mislim da se stvari razvijaju u sasvim realnom i kompetentnom smislu čemu smo se mogli nadati.