Menu Close

Novinarka SRBIJANSKA RAZOTKRILA laktaškog vožda: “Ovaj skandal nije mangupska igra, VEĆ POLITIČKI STAV”

Miloradd Dodik ima i tu sklonost, takođe kao i Aleksandar Vučić, da ne samo da bira pogrešnu stranu, nego joj se dupelizački dodvorava i prostire pred njom kao poslušni kmet, sve u nadi da neće biti zadnja rupa na američkoj, evropskoj ili ovog puta ruskoj svirali. Valjda misli da će Putin biti nežan ako skoči na svaki ruski zvižduk..

iše: Margita MILOVANOVIĆ

Ako je i bilo ikakve sumnje da u Miloradu Dodiku ima zrna političke odgovornosti, integriteta i, naposletku, dostojanstva, ta sumnja je sada sasvim zalud; uradio je nešto što bi, osim njemu, još malo kome palo na pamet.

Da se nije stvarno dogodilo, zvučalo bi kao loš vic ili neslana šala.

Vest ide ovako: predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik poklonio je pozlaćenu ikonu šefu ruske diplomatije Sergeju Lavrovu pre tri dana u Istočnom Sarajevu.

Zvuči kao sasvim običan ceremonijalni događaj, nešto poput onog kad predsednik Srbije Aleksandar Vučić deli odlikovanja i medalje, ali ima jedna caka sa tom ikonom; ne samo da nije Dodikova da je bilo kome daje i poklanja, nego pripada Ukrajini. Štaviše, praktično je oteta od ukrajinskog naroda. A on je poklonio Rusima.

Ukrajina tvrdi da je pozlaćena ikona iz Luganjska stara 300 godina zapravo kulturna baština te zemlje i BiH je trenutno pod vrlo ozbiljnom optužbom ukrajinske ambasade zbog te ikone koja je bila u posedu Milorada Dodika pre nego što ju je poklonio Lavrovu.

Na fotografiji se vidi i, kako je ukrajinska ambasada istakla, voštani pečat po kojem je ikona registrovana kao vlasništvo Ukrajine, još dok je ta država bila deo SSSR-a.

Sasvim je logičan zahtev da se istraži prvo odakle Dodiku ikona, a onda i da neko s pravom postavi pitanje odakle mu ideja da je pokloni Lavrovu.

Dodik ima tu sklonost, kao i Vučić naposletku, da skoro po pravilu bira pogrešnu stranu istorije. Slobodan svet nema dileme ko je okupator u rusko-ukrajinskom konfliktu, a ko žrtva, i ovaj Dodikov čin jednako je podrška agresivnoj politici i vojnim akcijama Rusije protiv Ukrajine kao i činjenica da su državljani BiH išli u Luganjsk i Donjeck da ratuju na strani Ruske Federacije, odnosno okupatora.

Jednom od njih, Gavrilu Steviću, zbog toga se i sudi jer je pridruživanje paravojnim formacijama u inostranstvu krivično delo po zakonima BiH.

Dodik ima i tu sklonost, takođe kao i Vučić, da ne samo da bira pogrešnu stranu, nego joj se dupelizački dodvorava i prostire pred njom kao poslušni kmet, sve u nadi da neće biti zadnja rupa na američkoj, evropskoj ili ovog puta ruskoj svirali. Valjda misli da će Putin biti nežan ako skoči na svaki ruski zvižduk.

Ukrajina ima svako pravo da ovaj čin shvati kao ultimativni akt neprijateljstva, ukoliko se zaista ispostavi da je Dodik poklonio nešto što je ukradeno i što predstavlja nečije kulturnog blago. I to agresoru naroda koji je pokraden.

Luganjsk je i sada pod kontrolom proruskih separatista, a Dodikovi gafovi više uopšte nisu nekakvi skandali koji “tresu BiH” dva dana, a potom se zaborave kao da se nikada nisu dogodili. Ovaj skandal nije takva mangupska igra, već politički stav. I to sasvim istorijski i etički pogrešan.

Related Posts